iPhone iz 2007: šta je zaista doneo, a šta mu je nedostajalo

Scena iz vremena: Svet pre iPhone-a

Pre nego što je iPhone ugledao svetlost dana, mobilna industrija je bila podeljena. S jedne strane, dominirali su „feature phones“ – telefoni sa fizičkim tastaturama, malim ekranima i osnovnim funkcijama poput pozivanja, SMS-a i, eventualno, primitivnog WAP pretraživača. S druge strane, postojali su „pametni telefoni“ (smartphone), uglavnom bazirani na Symbianu, Windows Mobile-u ili BlackBerry OS-u, koji su često zahtevali olovku (stylus) za navigaciju po interfejsu punom sitnih ikonica i menija. BlackBerry je bio kralj poslovne komunikacije, dok su Nokia i Motorola vladale masovnim tržištem. Internet na telefonu bio je spor, nepraktičan i grafički siromašan. U tom svetu, ideja o telefonu koji bi bio u potpunosti kontrolisan prstima, sa velikim ekranom i mogućnošću pregledanja „pravog“ interneta, delovala je kao naučna fantastika.

Dizajn i filozofija: Minimalizam i dodir

Kada je Stiv Džobs predstavio iPhone, njegov dizajn je bio radikalan. Prednja strana je bila gotovo u potpunosti prekrivena staklom, ispod kojeg se nalazio 3.5-inčni ekran – ogroman za to vreme. Jedino fizičko dugme na prednjoj strani bio je „Home“ taster, dok su sa strane bili smešteni tasteri za jačinu zvuka i preklopnik za utišavanje. Zadnji panel je bio podeljen: gornji deo od aluminijuma, a donji od plastike (kako bi propuštao radio signale), sa diskretnim Apple logom u centru i malom kamerom u gornjem levom uglu. (Vizuelni zadatak: Zamislite elegantno zaobljeno kućište sa sjajnim crnim ekranom i prepoznatljivom kombinacijom srebrnog aluminijuma i crne plastike na poleđini, sa malim kružnim logom jabuke.)

Filozofija dizajna bila je jasna: jednostavnost i fokus na korisničko iskustvo. Džobs je insistirao na eliminaciji fizičke tastature i olovke, tvrdeći da je „prst najbolji pokazivač“. Ovo je omogućilo da se interfejs prilagođava sadržaju, a ne obrnuto. Apple je od starta razmišljao o telefonu kao o integrisanom ekosistemu hardvera i softvera, što je u to vreme bila retkost.

Iskustvo i važna novina: Pregledač, dodir i integracija

Srce iPhone-a bio je njegov multi-touch ekran. Po prvi put, korisnici su mogli intuitivno da zumiraju slike i veb stranice koristeći „pinch-to-zoom“ gest, da listaju sadržaj fluidnim pokretima prsta i da se kreću kroz menije bez ikakvog trzanja. Operativni sistem, tada nazvan iPhone OS (kasnije iOS), bio je vizuelno privlačan i neverovatno jednostavan za korišćenje. (Vizuelni zadatak: Zamislite početni ekran sa ikonama za Telefon, Mail, Safari i iPod u donjem „Dock-u“, dok su ostale aplikacije kao što su Kalendar, Fotografije, YouTube i Google Maps raspoređene iznad, sve sa prepoznatljivim sjajnim, skeuomorfnim dizajnom.)

Najvažnija novina bio je Safari veb pregledač. Za razliku od sporih i ograničenih mobilnih pregledača tog vremena, Safari na iPhone-u je nudio iskustvo blisko onome na desktop računaru. Mogao je da prikazuje kompletne veb stranice, sa svim njihovim elementima, omogućavajući korisnicima da zaista „surfuju“ internetom u pokretu. Integracija sa iPod-om značila je da je iPhone bio i vrhunski muzički plejer, dok je vizuelna govorna pošta (Visual Voicemail) bila još jedna inovacija koja je olakšala upravljanje porukama.

Šta mu je nedostajalo: Početna ograničenja i praznine

Uprkos svim revolucionarnim karakteristikama, originalni iPhone imao je značajne nedostatke, koji su ga u očima mnogih kritičara činili nedovršenim proizvodom. Najveći propust bio je odsustvo App Store-a. Apple je inicijalno očekivao da će developeri kreirati veb aplikacije optimizovane za Safari, što se pokazalo kao nedovoljno rešenje. Prava revolucija mobilnih aplikacija čekala je na App Store, koji je stigao tek sa iPhone-om 3G i iPhone OS 2.0, godinu dana kasnije.

Povezivanje je bilo ograničeno na 2G EDGE mrežu, što je značilo da je internet bio spor, posebno za preuzimanje većih fajlova ili striming sadržaja. Mnogi su očekivali 3G povezivanje, koje je već bilo standard na mnogim drugim pametnim telefonima. Baterija je bila neuklonjiva, što je u to vreme bilo neuobičajeno i izazivalo je zabrinutost kod korisnika. Nedostajale su i osnovne funkcije koje su drugi telefoni imali godinama: nije bilo opcije kopiranja i lepljenja teksta, slanja MMS poruka, niti snimanja videa. Kamera od 2 megapiksela bila je prosečna i bez blica. Sve ovo je ukazivalo da je iPhone bio vizionarski, ali u svojoj prvoj iteraciji, još uvek daleko od savršenstva.

Nasleđe: Temelji modernog pametnog telefona

Iako je originalni iPhone imao svoje mane, njegovo nasleđe je neosporno. On nije bio prvi pametni telefon, niti prvi telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ali je bio prvi koji je uspešno spojio naprednu tehnologiju sa izuzetnim korisničkim iskustvom. Postavio je temelje za sve što je usledilo u mobilnoj industriji. Koncept velikog kapacitivnog ekrana kontrolisanog prstima, intuitivnog operativnog sistema i integrisanog ekosistema postao je standard koji su svi proizvođači počeli da prate. iPhone iz 2007. pokazao je da je budućnost mobilnih uređaja u softveru, interfejsu i jednostavnosti korišćenja, a ne samo u hardverskim specifikacijama. Bio je to prvi korak na putu koji je doveo do modernih pametnih telefona kakve danas poznajemo.