Rečnik mobilnih tehnologija i pojmova

Međunarodni digitalni standard druge generacije (2G) usvojen u Evropi krajem 1980-ih, koji je uveo SIM kartice, enkripciju poziva i omogućio međunarodni roaming.

Mali integrisani krug koji bezbedno čuva međunarodni identifikacioni broj pretplatnika (IMSI) i omogućava bezbednu autentifikaciju uređaja u mobilnoj mreži.

Tehnički standard sa kraja 1990-ih kreiran da omogući mobilnim telefonima sa malim ekranima pristup pojednostavljenim tekstualnim web stranicama pisanim u WML jeziku.

Vodeći operativni sistem za pametne telefone tokom 2000-ih, koji su zajednički razvili Nokia, Ericsson, Motorola i Psion; pokretao je stotine miliona naprednih uređaja.

Paketna nadogradnja 2G GSM mreže (nazivana i 2.5G) koja je omogućila stalnu internet vezu sa naplatom po prenetim megabajtima umesto po trajanju poziva.

Bežični širokopojasni komunikacioni standard 4G generacije potpuno zasnovan na internet protokolu (IP), optimizovan za brzi prenos podataka i video striming.

Standard prenosa glasa visokog kvaliteta (HD Voice) direktno preko 4G LTE mreže podataka, bez potrebe da se telefon tokom poziva prebacuje na stariju 2G ili 3G mrežu.

Tehnologija ekrana u kojoj svaki pojedinačni piksel samostalno emituje svetlost, omogućavajući beskonačan kontrast, savršenu crnu boju i manju potrošnju energije.

Bežična tehnologija kratkog dometa (do nekoliko centimetara) koja omogućava beskontaktno plaćanje telefonom, prenos podataka i brzo uparivanje dodirivanjem uređaja.

Prediktivni algoritam unosa teksta za telefone sa numeričkom tastaturom koji pogađa celu reč na osnovu jednog pritiska po tasteru, dramatično ubrzavajući kucanje SMS-a.