Sony Ericsson W800i: Walkman se uselio u telefon

Kad su dva uređaja postala jedan: Scena iz 2005.

Pre nego što je iPhone redefinisao pametne telefone, a pre nego što je mobilni internet postao sveprisutan, telefoni su se borili za svoje mesto u našim džepovima, često deleći ga sa drugim specijalizovanim uređajima. Godina je 2005. iPod je već bio dominantan u svetu prenosne muzike, nudeći hiljade pesama u kompaktnom pakovanju. Međutim, korisnici su sve više želeli da smanje broj gedžeta koje nose. Neki telefoni su već imali mogućnost reprodukcije MP3 datoteka, ali to je često bilo kompromisno iskustvo: loš kvalitet zvuka, ograničena memorija, neadekvatne slušalice i komplikovan interfejs. Sony Ericsson, nastao spajanjem japanskog giganta elektronike i švedskog telekomunikacionog veterana, prepoznao je ovu prazninu na tržištu. Sa bogatim nasleđem Sony Walkman brenda u rukama, imali su idealnu priliku da stvore nešto posebno. W800i nije bio samo telefon sa MP3 plejerom; bio je to Walkman koji je slučajno bio i telefon.

Dizajn koji je pevao: Narandžasta revolucija

Od prvog pogleda, W800i je jasno komunicirao svoju svrhu. Njegov prepoznatljiv narandžasto-beli kolorni dezen nije bio slučajan – bio je direktna asocijacija na živahan, mladalački Walkman identitet. U eri kada su telefoni uglavnom bili sivi ili crni, W800i je doneo osveženje i smelost. Bio je to klasičan 'candy bar' form faktor, ergonomski dizajniran da udobno leži u ruci. Ali prava magija ležala je u detaljima. Posvećeni tasteri za kontrolu muzike – Play/Pause, Stop, Skip – bili su diskretno, ali intuitivno postavljeni ispod ekrana, pretvarajući telefon u pravi muzički plejer. Sa zadnje strane, objektiv kamere je bio zaštićen kliznim poklopcem, dodatno naglašavajući njegovu multimedijalnu prirodu. Kvalitet izrade bio je na visokom nivou, što je doprinelo osećaju prestiža i trajnosti.

Muzika u džepu: Iskustvo slušanja

Srce W800i bila je muzika. Sony Ericsson je ovde zaista briljirao, ne samo implementacijom već postojećih tehnologija, već i kreiranjem celovitog ekosistema. Telefon je dolazio sa izuzetno kvalitetnim in-ear slušalicama – modelom HPM-70. Za razliku od generičkih slušalica koje su dolazile uz većinu telefona, HPM-70 su nudile impresivan kvalitet zvuka, sa dubokim basom i čistim visokim tonovima, što je bio ogroman korak napred. Pored toga, imale su standardni 3,5 mm priključak na adapteru, što je omogućavalo korisnicima da priključe sopstvene slušalice. Softver za muzički plejer bio je intuitivan, sa jasnim menijima i podrškom za plejliste, albume, izvođače i žanrove. Muzika se mogla reprodukovati i kada je telefon bio u 'airplane mode'-u, što je značajno štedelo bateriju i omogućavalo nesmetano slušanje tokom leta. Baterija BST-37, kapaciteta 900 mAh, obećavala je do 15 sati neprekidne reprodukcije muzike, što je za to vreme bilo izvanredno.

Više od pesama: Memorija i prebacivanje

Muzički plejer je beskoristan bez adekvatnog prostora za skladištenje pesama. Sony Ericsson W800i je rešio ovaj problem na elegantan način. Iako je imao samo 34 MB interne memorije, dolazio je sa izdašnom 512 MB Memory Stick Duo Pro karticom u pakovanju. U 2005. godini, 512 MB je bilo dovoljno za stotine pesama (oko 120-150 MP3 numera prosečnog kvaliteta), što je bilo više nego što su mnogi samostalni MP3 plejeri nudili. Prebacivanje pesama bilo je olakšano softverom Disc2Phone, koji je omogućavao jednostavno prebacivanje muzike sa računara na telefon, uz automatsku konverziju formata i organizaciju. Ovaj softver je bio ključan za korisničko iskustvo, eliminišući frustracije sa ručnim prebacivanjem fajlova koje su pratile mnoge druge telefone.

Kamera i ostalo: Multimedijalni paket

Iako je muzika bila u prvom planu, W800i nije zanemarivao ni druge multimedijalne funkcije. Posedovao je 2-megapikselnu kameru sa autofokusom i LED blicem, što je za 2005. godinu bila izuzetno napredna specifikacija. Većina telefona u to vreme imala je VGA ili 1.3 MP kamere bez autofokusa. Kvalitet fotografija bio je iznenađujuće dobar za mobilni telefon, što je dodatno učvrstilo njegovu poziciju kao svestranog multimedijalnog uređaja. Pored toga, telefon je podržavao GPRS za osnovni internet pristup, Bluetooth 2.0 za bežično povezivanje sa slušalicama ili drugim uređajima, i IrDA (infracrveni port) za kratkodometnu razmenu podataka. Operativni sistem je bio Sony Ericsson-ov vlasnički UI, poznat po svojoj jednostavnosti i efikasnosti, sa podrškom za Java ME aplikacije i igre.

Ah, taj džojstik: Male muke velikog heroja

Nijedan telefon nije savršen, pa ni W800i. Njegova najčešće pominjana mana bio je džojstik. Iako je nudio intuitivnu navigaciju kroz menije, bio je poznat po svojoj sklonosti ka kvarovima. Vremenom bi postao manje responsivan ili bi se zaglavio, što je moglo biti izuzetno frustrirajuće. Ova mana je bila prisutna kod mnogih Sony Ericsson modela tog doba i često je zahtevala servisiranje ili zamenu telefona. Ipak, za mnoge korisnike, prednosti W800i su daleko nadmašivale ovu iritaciju, a džojstik je postao gotovo šarmantan deo njegovog identiteta, simbolizujući eru kada su fizički interfejsi bili dominantni.

Walkman nasleđe: Put ka budućnosti

Sony Ericsson W800i nije bio samo još jedan telefon; bio je pionir. Njegov uspeh je pokrenuo celu seriju Walkman telefona (W-seriju) koja je postala izuzetno popularna. Od W810i, preko 'slider' modela W580i, do preklopnog W980i sa neverovatnim kvalitetom zvuka, Walkman linija je nastavila da inovira i dominira segmentom muzičkih telefona. W800i je dokazao da korisnici žele integrisana rešenja i da su spremni da plate za kvalitetno multimedijalno iskustvo. U suštini, W800i je predvideo budućnost u kojoj će telefon postati centralni uređaj za sve naše digitalne potrebe, od komunikacije do zabave. On je postavio temelj za ono što danas uzimamo zdravo za gotovo: visokokvalitetnu muziku u džepu, uvek i svuda, bez potrebe za dodatnim uređajima.