Mobilna telefonija u Srbiji: od luksuza do svakodnevice

Početak u teškim vremenima: NMT i Mobtel 061 (1994)

Uvođenje mobilne telefonije u Srbiji odvijalo se u izuzetno složenim ekonomskim i političkim okolnostima devedesetih godina. Dok je veći deo zapadne Evrope već gradio digitalne GSM sisteme, prva komercijalna mreža u SR Jugoslaviji bila je analogni NMT-450 (Nordic Mobile Telephony) sistem koji je radio na frekvenciji od 450 MHz.

Mrežu je pod brendom Mobtel (BK PTT d.o.o.) izgradilo mešovito preduzeće osnovano između ruskog BK Trade-a i javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija. Sistem je svečano pušten u rad 15. oktobra 1994. godine sa pozivnim brojem 061. Kapacitet je u početku bio ograničen na nekoliko hiljada pretplatnika u Beogradu i na glavnim putnim pravcima, a cena priključka sa glomaznim Benefon ili Mobira aparatom merila se hiljadama maraka, čineći ga privilegijom malobrojnih.

Digitalni preokret: GSM 063 i pojava konkurencije 064 (1996–1998)

Krajem 1996. godine Mobtel pravi tehnološki skok i lansira prvu digitalnu GSM 900 mrežu u zemlji sa novim pozivnim brojem 063. Sa digitalizacijom su stigle SIM kartice, kristalno jasan govor i mogućnost slanja prvih SMS poruka. Ipak, cena je i dalje bila astronomska: sam pretplatnički ugovor bez aparata koštao je često između 800 i 1.200 maraka.

Pravi potres na tržištu dogodio se u junu 1998. godine, kada je javno preduzeće Telekom Srbija pustilo u rad sopstvenu GSM mrežu pod brendom Mobilna telefonija Srbije (MTS) sa pozivnim brojem 064. Pojava drugog operatera donela je konkurenciju, sniženje cena priključka i proširenje pokrivenosti u gradovima širom Srbije.

Prepaid revolucija i „grebanje kartica” na kiosku

Prelomni trenutak za masovno usvajanje mobilnih telefona u Srbiji dogodio se krajem devedesetih uvođenjem prepaid paketa (Mobiklik na 063 i Toki na 064). Korisnik više nije morao da potpisuje dugoročne ugovore, dokazuje redovna primanja niti čeka odobrenje operatera. Bilo je dovoljno kupiti paket na kiosku, ubaciti karticu u telefon i odmah zvati.

U godinama koje su usledile, ritual kupovine kartončića za dopunu od 100, 200 ili 500 dinara i pažljivo grebanje zaštitnog srebrnog sloja novčićem radi otkrivanja 14-cifrenog koda postao je univerzalno prepoznatljiv element domaće urbane kulture. Zbog skupih impulsa, razvili su se specifični običaji: kratki pozivi koji traju nekoliko sekundi, čuveno „cimanje” kao znak da smo stigli ili da mislimo na nekoga, i pisanje SMS-ova bez kvačica kako bi se uštedeo svaki karakter.

Dolazak trećeg operatera i era pametnih mreža

Nakon političkih promena 2000. godine, telekomunikacioni sektor se postepeno harmonizovao sa evropskim propisima. Država je 2006. godine oduzela licencu Mobtelu usled pravnih sporova, formirala privremeni Mobi 63 i prodala ga na međunarodnom tenderu norveškom gigantu Telenor za rekordnih 1,513 milijardi evra — što ostaje jedna od najvećih pojedinačnih stranih direktnih investicija u istoriji Srbije.

Iste 2006. godine raspisan je tender za trećeg operatora, na kome je pobedio austrijski Mobilkom, stvorivši brend Vip mobile (lansiran u julu 2007, danas A1 Srbija). Sa tri snažna i tehnički opremljena igrača na tržištu, Srbija je uhvatila puni korak sa Evropom: puštene su 3G mreže sa mobilnim internetom, potom optički podržana 4G LTE infrastruktura od 2015. godine, a mobilni operateri su postali vodeći provajderi digitalnih servisa i finansijskih plaćanja.

Statistička slika: Srbija u digitalnom dobu

Prema zvaničnim godišnjim izveštajima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije (RATEL):

• U Srbiji je aktivno preko 8,2 miliona SIM kartica na oko 6,6 miliona stanovnika, što daje stepen penetracije od oko 124 odsto.
• Udeo postpaid ugovora je prešao 65%, označavajući konačan prelazak sa nekadašnjeg dominantnog prepaid modela na stabilne mesečne pakete.
• Mesečni prenos podataka po korisniku u domaćim mobilnim mrežama premašuje 18 gigabajta, uz pokrivenost stanovništva 4G signalom od preko 98 odsto.