Infracrvena veza: poravnajte telefone i ne pomerajte ih

Optika umesto radio-talasa

Za razliku od Bluetootha koji koristi radio-frekvencije od 2,4 GHz i ne mari za prepreke, infracrvena veza funkcioniše na principu direktne vidljivosti (Line-of-Sight). Zamislite to kao nevidljivi snop svetlosti koji putuje od predajnika do prijemnika. Svako pomeranje uređaja ili prolazak predmeta između njih značio je trenutni prekid sesije. Ovaj fizički imperativ bio je i najveća slabost i glavna sigurnosna prednost – podatke nije bilo moguće 'presresti' iz druge prostorije.

Od razmene vizitkarti do multimedije

Krajem devedesetih, infracrveni port postao je statusni simbol na mobilnim telefonima. Korisnici su razmenjivali melodije, monohromatske sličice i kontakte. Ipak, brzina od 115 kbps (u ranim verzijama) činila je prenos bilo čega ozbiljnijeg pravim testom izdržljivosti. Kada su se pojavili prvi telefoni sa kamerama, IR port je postao usko grlo, što je ubrzalo dolazak Bluetootha koji nije zahtevao da telefoni budu 'slepljeni' jedan uz drugi.

Reinkarnacija kroz daljinske upravljače

Dok je prenos fajlova postao istorija, IR tehnologija nije nestala. Naprotiv, ona se preselila u sferu kontrole kućnih uređaja. Mnogi moderni pametni telefoni, posebno oni orijentisani ka tržištima u razvoju, i dalje poseduju IR blaster. Uz aplikacije koje emuliraju kodove hiljada daljinskih upravljača, vaš telefon postaje univerzalni kontroler za televizore, klima-uređaje i audio sisteme, čineći infracrvenu vezu korisnijom nego što je ikada bila u eri prenosa podataka.

Budućnost u svetlosti prošlosti

Iako danas koristimo NFC za trenutno uparivanje i Wi-Fi za masovni prenos, infracrveni signal ostaje elegantno rešenje za lokalnu kontrolu. Njegova jednostavnost, niska cena implementacije i nemogućnost mešanja sa drugim bežičnim mrežama obezbeđuju mu mesto u hardveru još dugi niz godina. Infracrvena veza nas podseća na doba kada je tehnologija imala opipljive granice, ali i na to da je jednostavnost često najdugovečnije rešenje.