Siemens: evropski telefoni sa karakterom

Od telegrafa do mobilnih mreža: Siemensov pionirski put

Pre nego što su mobilni telefoni postali svakodnevica, Siemens je već bio duboko ukorenjen u istoriji komunikacija. Osnovan davne 1847. godine od strane Vernera fon Simensa, kompanija je počela sa telegrafima, da bi kasnije postala globalni lider u elektronici i elektrotehnici. Nije stoga iznenađujuće što su se rano uključili u razvoj mobilnih telekomunikacija. Prvi koraci su napravljeni još osamdesetih godina prošlog veka sa analognim C-Netz sistemom u Nemačkoj, gde su modeli poput Siemens C1 i C2 (koji su se zapravo proizvodili u saradnji sa drugim kompanijama) bili među pionirima mobilne telefonije. Bili su to kabasti, skupi uređaji, ali su postavili temelje za ono što je dolazilo.

Pravi proboj na masovno tržište desio se sa pojavom GSM standarda devedesetih godina. Siemens je brzo prepoznao potencijal digitalnih mreža i počeo da razvija sopstvene GSM telefone. Rani modeli poput Siemens S1, S3 i S4 bili su robustni, pouzdani i fokusirani na osnovnu funkcionalnost, što je odražavalo nemačku inženjersku filozofiju. Nisu bili poznati po ekstravagantnom dizajnu, već po kvalitetu izrade i jasnom signalu. Međutim, pravi preokret i demonstracija inovativnosti dogodila se krajem devedesetih.

S10: Boja menja percepciju

Godina 1997. ostaće upamćena kao godina kada je Siemens S10 promenio percepciju mobilnih telefona. Dok su svi ostali proizvođači nudili monohromatske ekrane, S10 je bio prvi komercijalno dostupan mobilni telefon na svetu sa ekranom u boji. Nije to bio ekran u punom RGB spektru kakav danas poznajemo; S10 je prikazivao četiri boje – crvenu, zelenu, plavu i belu – ali je to bio revolucionaran korak. Tekst i ikone mogli su biti prikazani u različitim bojama, što je značajno poboljšalo korisničko iskustvo i vizuelnu privlačnost. Iako je ekran bio mali i rezolucija ograničena, S10 je pokazao da mobilni telefon može biti više od pukog komunikacionog alata. Bio je to jasan signal da Siemens ima ambicije da bude predvodnik u inovacijama, a ne samo sledbenik. U Srbiji i regionu, S10 je izazvao veliku pažnju, ali je zbog visoke cene bio dostupan samo užem krugu korisnika koji su bili spremni da plate za ekskluzivnost.

Od biznisa do sporta: Modeli za sve karaktere

Siemens je tokom svoje ere mobilnih telefona uspešno segmentirao tržište, nudeći modele koji su bili skrojeni za specifične potrebe i stilove života. Dva glavna stuba ove strategije bili su poslovni korisnici i mlađa, avanturistička populacija.

Poslovna elita i inovatori: S-serija i SL45

Za poslovne korisnike, Siemens je razvijao S-seriju, koja je nudila pouzdanost, napredne funkcije i diskretan, elegantan dizajn. Modeli poput S25, S35i i S45 bili su opremljeni funkcijama poput WAP pretraživača, glasovnog biranja i organizatora, što ih je činilo idealnim za profesionalce u pokretu. S35i je, na primer, bio poznat po svom elegantnom dizajnu sa antenom integrisanom u kućište, što je tada bio trend. S45 i S45i su nudili GPRS povezivost i bili su cenjeni zbog svoje robusnosti i dugog trajanja baterije.

Međutim, kruna poslovne serije i jedan od najreprezentativnijih modela Siemens telefona uopšte bio je Siemens SL45, predstavljen 2000. godine (prodaja je započela početkom 2001.). Ovaj telefon je bio pravi tehnološki dragulj. Bio je prvi telefon na svetu sa podrškom za MP3 muziku i proširivu memoriju putem MultiMediaCard (MMC) kartica. Zamislite, 2001. godine, telefon koji je mogao da reprodukuje muziku i skladišti je na kartici! To je bila neviđena inovacija koja je predvidela budućnost multimedijalnih telefona. SL45 je takođe imao elegantno metalno kućište, vrhunski monohromatski ekran i impresivnu listu poslovnih funkcija. Bio je to simbol statusa, omiljen među menadžerima i tehnološkim entuzijastima, uprkos svojoj visokoj ceni. Njegov naslednik, SL45i, doneo je poboljšanu podršku za Javu, dodatno proširujući funkcionalnost.

Mladi i neustrašivi: M-serija i sportski modeli

Sa druge strane spektra, Siemens je ciljao mlađu publiku i ljubitelje aktivnog života sa svojom M-serijom. Ovi telefoni su bili poznati po svojoj izdržljivosti, otpornosti na prašinu i prskanje, kao i po živopisnom dizajnu. M35i je bio jedan od prvih ovakvih modela, sa gumenim ojačanjima i modernim izgledom. Njegov naslednik, ME45, bio je još robusniji, sa IP54 sertifikatom za otpornost na vodu i prašinu, a istovremeno je nudio i napredne funkcije GPRS-a i Jave.

Ali, kada se pomene sportski model, neizbežno se misli na Siemens M65, predstavljen 2004. godine. M65 je bio pravi tenk među telefonima. Njegovo kućište je bilo ojačano metalnim okvirom i gumiranim delovima, a ekran je bio zaštićen posebnim staklom. Bio je dizajniran da izdrži padove, udarce i prskanje vode, što ga je činilo idealnim za ekstremne sportove i aktivnosti na otvorenom. M65 je takođe imao integrisanu VGA kameru i bio je dostupan u nekoliko upadljivih boja. Bio je to telefon sa jasnim identitetom, koji je poručivao: „Spreman sam za sve što život donese.“ Njegov marketing je često prikazivao telefon u akcionim scenama, naglašavajući njegovu robusnost i avanturistički duh.

Neobična rešenja i eksperimenti: Xelibri serija

Siemens nije bio stranac ni za eksperimentisanje sa formom i funkcijom. Jedan od najhrabrijih, ali i najkontroverznijih poteza bila je lansiranje Xelibri serije 2003. godine. Xelibri telefoni nisu ličili ni na jedan drugi telefon na tržištu. Bili su to avangardni, futuristički uređaji, dizajnirani više kao modni dodaci nego kao funkcionalni telefoni. Sa oblicima poput ruža za usne (Xelibri 1), prstena (Xelibri 3) ili kamena (Xelibri 4), Siemens je pokušao da redefiniše šta mobilni telefon može biti. Cilj je bio da se privuče modno osvešćena publika koja je želela da se istakne. Iako je Xelibri serija dobila mnogo pažnje medija i dizajnerskih nagrada, komercijalni uspeh je izostao. Funkcionalnost je bila minimalna, a cene visoke, što je odbijalo većinu kupaca. Ipak, Xelibri ostaje svedočanstvo o Siemens-ovoj spremnosti da rizikuje i istražuje nekonvencionalne puteve u dizajnu mobilnih telefona.

Uspeh, ograničenja i konačni kraj

Tokom kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih, Siemens je bio među top pet proizvođača mobilnih telefona u Evropi i svetu, rame uz rame sa Nokiom, Ericssonom i Motorolom. Njihovi telefoni su bili cenjeni zbog kvaliteta izrade, pouzdanosti i inovativnosti. Međutim, industrija mobilnih telefona bila je izuzetno konkurentna i brzorastuća, a Siemens se suočavao sa sve većim izazovima.

Jedno od ograničenja bio je relativno spor tempo prilagođavanja na promene tržišta. Dok su se konkurenti brzo kretali ka kamerama visoke rezolucije i naprednijim operativnim sistemima, Siemens je ponekad kasnio. Takođe, iako su imali jake poslovne i sportske linije, nedostajao im je jak adut u srednjoj klasi koji bi parirao Nokijinim bestselerima. Troškovi istraživanja i razvoja bili su ogromni, a profitne marže pod pritiskom. Kompanija Siemens, kao veliki konglomerat, imala je i druge, profitabilnije divizije, pa je mobilna telefonija postepeno postajala teret.

Prelomna odluka doneta je 2005. godine, kada je Siemens najavio prodaju svog odeljenja za mobilne telefone tajvanskoj kompaniji BenQ. Ugovor je sklopljen u oktobru 2005. godine, a novoformirana kompanija, BenQ Mobile, preuzela je sva Siemens-ova postrojenja, patente i zaposlene. Nada je bila da će BenQ, sa svojim fokusom na potrošačku elektroniku i efikasnijim proizvodnim procesima, uspeti da oživi brend. Međutim, stvarnost je bila surova. BenQ Mobile se borio sa finansijskim problemima od samog početka. Nedostatak novih, inovativnih modela, jaka konkurencija i globalna finansijska kriza doveli su do toga da je BenQ Mobile proglasio bankrot samo godinu dana kasnije, u septembru 2006. godine. To je bio tužan kraj za jedan od najpoznatijih evropskih brendova mobilnih telefona, simbolizujući kraj jedne ere i početak dominacije azijskih proizvođača.