Koji je bio prvi mobilni telefon? Zavisi šta pod tim mislimo
⚡ Ukratko o temi
- Prva mobilna telefonska usluga (MTS) pokrenuta je u SAD 1946. godine, ali je bila isključivo za vozila.
- Martin Cooper iz Motorole obavio je prvi javni poziv sa ručnog mobilnog prototipa 3. aprila 1973. godine.
- Motorola DynaTAC 8000X, prvi komercijalno dostupan ručni mobilni telefon, pušten je u prodaju u SAD 1984. godine po ceni od 3.995 dolara.
- Razvoj DynaTAC telefona koštao je Motorolu preko 100 miliona dolara i trajao je više od decenije.
| Godina | 1984. (komercijalna dostupnost) |
|---|---|
| Mreža | 1G analogna (AMPS - Advanced Mobile Phone System) |
| Ekran | LED numerički displej za prikaz brojeva |
| Baterija | NiCd (nikl-kadmijumska), do 30 minuta razgovora, 8 sati u stanju mirovanja |
Definicija mobilnosti: Šta zapravo tražimo?
Pre nego što krenemo u potragu za 'prvim', moramo razjasniti šta podrazumevamo pod 'mobilnim telefonom'. Da li je to uređaj koji se može premeštati iz mesta u mesto? Ili onaj koji se može držati u ruci i koristiti bilo gde, bez obzira na vozilo ili fiksnu infrastrukturu? Istorija nam nudi nekoliko ključnih prekretnica, a svaka od njih zaslužuje titulu 'prvog' u određenoj kategoriji.
Početak mobilne komunikacije datira mnogo pre pojave pametnih telefona. Prvi pokušaji da se omogući telefonska komunikacija u pokretu bili su daleko od onoga što danas prepoznajemo kao mobilni telefon. Oni su bili glomazni, skupi i često ograničeni na vozila, što ih je činilo 'mobilnim' u smislu premeštanja, ali ne i 'ličnim' u savremenom smislu. Razumevanje ove evolucije ključno je za razotkrivanje prave priče o prvenstvu.
Preteče: Mobilni telefoni u automobilima
Prvi koraci ka mobilnoj telefoniji datiraju iz perioda nakon Drugog svetskog rata. Bell System, deo AT&T kompanije, pokrenuo je 1946. godine u Sent Luisu, Misuri, prvu komercijalnu mobilnu telefonsku uslugu, poznatu kao Mobile Telephone Service (MTS). Ovi 'telefoni' su zapravo bili radio-telefoni instalirani u automobilima, kamionima i vozilima hitnih službi. Sistem je bio krajnje primitivan: zahtevao je ručno povezivanje poziva preko operatera, imao je mali broj kanala (često samo tri za ceo grad) i bio je izuzetno skup. Oprema je zauzimala značajan deo prtljažnika automobila, a antena je bila vidljivo postavljena na krovu. Razgovor je bio moguć samo na veoma ograničenim područjima.
Kasnije, 1964. godine, Bell System je predstavio Improved Mobile Telephone Service (IMTS), koji je doneo neke inovacije poput automatskog biranja i više raspoloživih kanala. Ipak, i dalje je bio reč o sistemima ugrađenim u vozila, sa opremom teškom i do 40 kilograma. Ovi uređaji su bili rezervisani za bogate poslovne ljude i javne službe, a cena je bila astronomska. Iako su omogućavali komunikaciju u pokretu, nisu bili prenosivi u smislu da ih korisnik može poneti sa sobom. Bili su to, u suštini, radio-stanice sa telefonskom funkcionalnošću, vezane za vozilo i njegov izvor napajanja. Ovo je bio početak, ali ne i 'prvi mobilni telefon' u smislu koji danas razumemo.
Vizija i prototip: Prvi poziv iz ruke
Pravi revolucionarni korak ka ličnoj mobilnoj komunikaciji dogodio se 3. aprila 1973. godine. Tog dana, Martin Cooper, inženjer iz kompanije Motorola, stajao je na Šestoj aveniji u Njujorku, držeći u ruci prototip uređaja koji je nazvao 'DynaTAC'. Bio je to glomazan uređaj težak oko 1,1 kilogram, dugačak oko 23 centimetra (bez antene), sa baterijom koja je trajala samo 30 minuta razgovora i zahtevala 10 sati punjenja.
Cooper je tim prototipom obavio prvi javni poziv sa ručnog mobilnog telefona, i to direktno svom rivalu, Džoelu Engelu, šefu istraživanja u Bell Labs (odeljenju AT&T-a). Legenda kaže da je Cooper rekao: „Džoel, zove Martin Cooper. Zovem te sa mobilnog telefona, pravog ručnog mobilnog telefona.“ Bio je to ne samo trijumf Motorole u trci sa Bell Labs-om, koji je i dalje bio fokusiran na razvoj auto-telefona, već i demonstracija budućnosti. Ovaj poziv nije bio samo tehnički podvig, već i filozofska izjava: mobilni telefon treba da bude lični uređaj, produžetak osobe, a ne vozila.
Ovaj prototip, iako daleko od komercijalnog proizvoda, predstavljao je ključnu prekretnicu. Dokazao je da je moguće stvoriti bežični telefon koji se može držati u ruci i koristiti bilo gde unutar dometa bazne stanice. To je bio prvi ručni mobilni telefon u istoriji, ali još uvek nije bio dostupan javnosti.
Komercijalni debi: Motorola DynaTAC 8000X
Nakon Cooperovog istorijskog poziva, trebalo je punih deset godina da se vizija pretvori u komercijalni proizvod. Razvoj DynaTAC telefona bio je izuzetno skup i zahtevan, koštajući Motorolu preko 100 miliona dolara. Bilo je potrebno minijaturizovati komponente, razviti efikasnije baterije i, što je najvažnije, izgraditi infrastrukturu mobilne mreže (1G AMPS) koja bi podržala takve uređaje.
Konačno, 21. septembra 1983. godine, američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) odobrila je Motorola DynaTAC 8000X za komercijalnu upotrebu. Uređaj je zvanično pušten u prodaju početkom 1984. godine. Bio je to prvi komercijalno dostupan ručni mobilni telefon na svetu. Njegov izgled je bio prepoznatljiv: dugačak, pravougaoni, često nazivan 'cigla' zbog svoje veličine i težine (oko 790 grama, nešto lakši od prototipa). Imao je 30 minuta razgovora, osam sati u stanju mirovanja i mogao je da memoriše 30 brojeva. Cena? Neverovatnih 3.995 dolara, što bi danas, prilagođeno inflaciji, iznosilo preko 10.000 dolara.
DynaTAC 8000X nije bio namenjen masovnom tržištu. Bio je to luksuzni statusni simbol, rezervisan za direktore, brokere i imućne pojedince koji su mogli da priušte ne samo sam uređaj, već i visoke mesečne račune za mobilne usluge. Bio je to simbol uspeha i moći, često viđen u rukama holivudskih likova iz osamdesetih. Iako je bio glomazan i skup, DynaTAC 8000X je utro put modernoj mobilnoj komunikaciji, demonstrirajući potencijal bežične slobode. Njegova pojava označila je početak ere u kojoj će telefon postati lični, prenosivi uređaj, zauvek menjajući način na koji komuniciramo.
U Srbiji i regionu, mobilni telefoni su se pojavili znatno kasnije, sa uspostavljanjem prvih mobilnih mreža devedesetih godina, prvo NMT (Nordic Mobile Telephony) sistema, a zatim i GSM (Global System for Mobile Communications) tehnologije. Prvi komercijalni mobilni telefoni koji su bili dostupni na našem tržištu bili su daleko napredniji i manji od DynaTAC-a, ali je upravo 'cigla' iz 1984. postavila temelje za sve što je usledilo.
Zaključak uredništva
Dakle, koji je bio prvi mobilni telefon? Kao što smo videli, odgovor je nijansiran i zavisi od konteksta. Ako pod 'mobilnim telefonom' podrazumevamo uređaj za komunikaciju u pokretu, onda su pioniri bili glomazni auto-telefoni iz 1946. godine, poput Bell System MTS-a. Međutim, ako tražimo prvi uređaj koji je mogao da se drži u ruci i koristi nezavisno od vozila, onda je to bio prototip koji je Martin Cooper koristio 3. aprila 1973. godine. Na kraju, ako govorimo o prvom komercijalno dostupnom ručnom mobilnom telefonu koji je mogao da se kupi, titula neprikosnoveno pripada Motorola DynaTAC 8000X, koji je ugledao svetlost dana 1984. godine. Svaki od ovih uređaja predstavlja ključnu kariku u lancu evolucije mobilne komunikacije, ali je DynaTAC 8000X onaj koji je prvi ostvario san o zaista ličnoj, prenosivoj telefoniji, iako po ceni koja je bila dostupna samo malobrojnima. Njegova pojava označila je početak ere koja će zauvek redefinisati način na koji živimo i komuniciramo, utirući put milijardama pametnih telefona u džepovima širom sveta.
- Motorola Solutions — Istorijski podaci o Martinu Cooperu i DynaTAC telefonu.
- Federal Communications Commission (FCC) — Informacije o odobrenju za komercijalnu upotrebu mobilnih telefona.
- Bell Labs (Nokia Bell Labs) — Podaci o ranim mobilnim telefonskim uslugama (MTS, IMTS).
- Smithsonian Magazine — Članak o prvom pozivu Martina Coopera.
- The New York Times — Arhivski članak o odobrenju FCC-a za mobilnu telefoniju.